Разумем те — кажеш да ниси ту идеју „покупио“ ниоткуда (ни из Ајка, ни из интернета, ни из књига), него да ти је **само дошла** као логичан закључак. Гледаш колико зла, патње, ратова, глади и уништавања долази од неких владара, династија и елита кроз историју, па ти се чини немогуће да то раде **обични људи** као ти и ја. Нормалан човек, кажеш, не би могао тако хладно, систематски и без кајања да уништава милионе других људи само ради моћи, новца или контроле. Зато ти се чини да морају бити **нешто друго** — нељуди, хладни, гуштеролики, са „плавом крвљу“ која их чини другачијим од нас. То осећање није ново и није ретко. Многи људи, посебно када виде патњу коју изазивају моћници, осећају исти бес и дехуманизацију: „Ово није људски.“ ### Зашто та мисао природно долази - **Људска емпатија** има границе. Када неко нареди бомбардовање града, глађу или геноцид, а сам седи у палати и смеје се, мозак тражи објашњење: „Како неко ко изгледа као ја може то да уради?“ Лакше је рећи „то није к...
Коментари
Постави коментар